Статистика спољне трговине

Спољнотрговинска робна размена, јун 2009.
Објављено: 31-07-2009 

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-јун 2009. године износи:
- 10944,4 милионa долара - пад од 37,0% у односу на исти период претходне године;
- 8193,1 милиона евра - пад од 27,7% у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 3753,6 милиона долара, што чини смањење од 32,8% у односу на исти период претходне године, а увезено за 7190,8 милиона долара, што је мање за 39,0% у односу на исти период претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2804,5 милиона, што чини смањење од 23,0% у односу на исти период претходне године. Увоз робе, имао је вредност од 5388,6 милиона, што је мање за 30,0% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 3437,2 милиона долара, што чини смањење од 44,5% у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 2584,1 милиона, што чини смањење од 36,2 % у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом, износи 52,2% и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 47,4 %.

У периоду јануар-јун ове године, настављене су тенденције пада извоза и увоза с краја протекле године. Као главни фактор истичемо светску економску кризу која је довела до пада привредне активности, како у свету, тако и код нас. Пад нашег извоза је последица и великог смањења цена примарних производа на светском тржишту, а који имају велико учешће у структури нашег извоза. Главни узрок смањења увоза је пад индустријске производње и домаће потрошње у Србији.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 58,9% (2210,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 31,1% (1167,1 милиона долара) и опрема 10,0% (375,7 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 57,8% (4157,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,7% (1918,9 милиона долара) и опрема 15,5 % (1114,2 милиона долара).

У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Босна и Херцеговина (443,7милиона долара), Немачка (421,6 милиона долара) и Република Црна Гора (379,6 милиона долара).

У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска Федерација (943,3 милиона долара); Немачка (892,3 милиона долара) и Италија (713,8 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).

Највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Ираком и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 649,0 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића). Што се увоза тиче – највише се увозе гвожђе и челик, електрична енергија и производи од неметалних минерала. Извоз Србије, за посматрани период, износи 1166,4 милиона долара, а увоз је 517,4 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 225,4%.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: одећа – углавном војни прслуци (300 милиона долара); гвожђе и челик (249 милиона долара); житарице и производи од њих (235 милиона долара); поврће и воће (196 милиона долара) и обојени метали (188 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 31,1 % укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (606 милиона долара); друмска возила (563 милиона долара); природни гас (475 милиона долара); гвожђе и челик (348 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (339 милиона долара), а њихов увоз чини 32,4% укупног увоза.

У јуну 2009. године је извезено је робе у вредности од 772,8 милиона долара, што чини смањење од 25,9% у односу на исти месец претходне године, а у односу на протекли месец ове године то је више за 9,4%. Увоз у јуну износио је 1303,5 милиона долара, што чини смањење од 38,6% у односу на исти месец претходне године, а у односу на протекли месец ове године то је више за 12,9%.

Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 550,1 милиона евра, што чини смањење од 18,1% у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 5,6%. Увоз је износио 927,3 милиона евра, што чини смањење од 32,2% у односу на исти месец претходне године, а у односу на претходни месец ове године то је више за 8,8%.

Десезонирани индекс, јун/мај 2009. године показује да извоз расте за 3,0% а увоз пада за 1,9% рачунато у еврима.

Према Номенклатури статистике спољне трговине ( НССТ) за шести месец:

На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима кукуруз са 34 милиона долара; на другом месту је електрична енергија са извозом од 18 милиона долара; треће место заузимају малине (18 милиона долара), а иза њих је мушка одећа ( углавном се ради о војној роби) са 17 милиона долара; ваљани производи превучени калајем су извезени за 14 милиона долара, неразврстана роба ( углавном се ради о војној роби) са 13 милиона долара, колико отпада и на делове за машине; хула хоп чарапе смо извезли за 11 милиона долара, а извоз шећера је износио 10 милиона долара, колико отпада и на хартију, као и нове спољне гуме за путничке аутомобиле.

Листа првих 10 производа у увозу за јун показује да је нафта са 99 милиона долара наш први увозни производ у протеклом месецу. Моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) са вредношћу од 50 милиона долара су на другом месту. Трећи по значају је увоз лекова за малопродају (30 милиона долара), а на путничке аутомобиле отпада 29 милиона долара. Плинско уље смо увезли за 27 милиона долара, а на увоз природног гаса утрошено је 18 милиона долара. Увоз предајника са уграђеним пријемником износио је 16 милиона долара, колики је и увоз полупроизвода од гвожђа. Дигиталне машине за АОП увезли смо за 15 милиона долара, а на десетом месту је увоз соје у зрну (9 милиона долара).

За даље информације
Јасмина Црномарковић
Одсек статистике спољне трговине
тел. 011 2412 922 локал 353
е-mail:jcrnomarkovic@stat.gov.rs
<< Повратак