hidden hit counter

Спољнотрговинска робна размена Републике Србије, децембар 2013.

Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, дин. (СТ11) Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, дин. (СТ11) Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, USD (СТ12) Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, USD (СТ12) Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, EUR (СТ13) Спољнотрговински робни промет Републике Србије, децембар 2013. - По текућем курсу, EUR (СТ13) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, дин. – (СТ14) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, дин. – (СТ14) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, USD – (СТ15) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, USD – (СТ15) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, EUR – (СТ16) Извоз и увоз Републике Србије, децембар 2013.- По текућем курсу, EUR – (СТ16) Спољнотрговинска робна размена Републике Србије, децембар 2013.
Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за  период јануар-децембар  2013 године износи:
      - 35157,4  милионa долара - пораст од 16,6% у односу на исти период претходне године;
      - 26462,1  милиона евра - пораст од 12,8% у односу на исти период претходне године.
 
Извезено је робе у вредности од 14614,4 милиона долара, што чини пораст од 30,1% у односу на исти период претходне године, а увезено  за 20543,0 милиона долара, што је више за 8,5% у односу на исти период претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 10999,0 милиона , што чини повећање од 25,8% у односу на исти период претходне године. Увоз робе, имао је вредност од 15463,1 милиона, што је више за 5,1% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 5928,6 милиона долара, што чини смањење од 23,0% у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 4464,1 милион, што чини смањење од 25,3% у односу на исти период претходне године. 

Покривеност увоза извозом  износи 71,1% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 59,3%.  

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Шумадије и Западне Србије (33,0%); следи Регион Војводине (32,6%); Београдски регион (21,4%), Регион Јужне и Источне Србије (12,6%), а  око 0,4% извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (42,1%); следе Регион Војводине (29,2%), Регион Шумадије и Западне Србије (19,8%), Регион Јужне и Источне Србије (7,7%), а око 1,2% увоза је неразврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса, највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Србије.
 
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 52,7%(7700,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 39,5% (5766,8 милиона долара) и опрема 7,8% (1145,3 милиона  долара). Некласификована роба по намени износи 0,0% (1,6 милиона долара).
      
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,6% (12859,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 18,6% (3825,7 милиона долара) и опрема 10,9% (2233,7 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 7,9% (1623,7 милиона долара).

У извозу
, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (2381,7 милиона долара), Немачка (1737,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (1179,5 милиона долара), Руска федерација (1061,6 милиона долара)  и  Црна Гора (837,0 милиона долара).
 
У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно,  били су: Италија (2356,9 милиона долара), Немачка (2246,8 милиона долара), Руска федерација (1902,8 милиона долара), Кина (1509,9 милиона долара) и Мађарска (1010,9 милиона долара) .
 
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 62,2 % укупне размене.
 
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1726,8 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза разних готових производа. Што се увоза тиче – највише се увозе гвожђе и челик, електрична енергија, као и воће и поврће. Извоз Србије, за посматрани период, износи 2715,7 милиона долара, а увоз је 988,9 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 274,6%.

Хрватска је од јула 2013. године нова чланица Европске уније, а истовремено више није део групе ЦЕФТА земаља, што је утицало и на резултате робне размене са овим групацијама, приказаним у овом саопштењу.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља, истиче се и суфицит са Румунијом
,САД-ом, Украјином и Италијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лап топова), Казахстаном (увоз нафте и природног гаса чини трећину нашег укупног увоза ових енергената) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса). Следи дефицит са   Пољском (увоз делова за моторна возила), Мађарском и Немачком.
 
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: друмска возила (2175,1 милиона долара); електричне машине и апарати (1122,5 милиона долара); поврће и воће (669,9 милиона долара);  житарице и производи на бази житарица (663,3 милиона долара) и обојени метали (646,0 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 36,1% укупног извоза.
 
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: друмска возила (2491,0 милиона долара); нафта и нафтни деривати (1941,5 милиона долара); природни гас (917,9 милиона долара); електричне машине и апарати (869,9 милиона долара) и медицински и фармацеутски производи (746,0 милиона долара), а њихов увоз чини 33,9% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има  учешће у укупном увозу 8,0%.
 
У децембру 2013. годинеје извезено је робе у вредности од 1226,5 милиона долара, што чини повећање од 25,1% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1953,6 милиона долара,што је повећање од 7,8%  у односу на исти месец претходне године.
 
Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 897,3 милион евра, што чини повећање од 19,4% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1428,0 милиона евра, што чини повећање од 2,9% у односу на исти месец претходне године.
 
Десезонирани индекс децембар 2013/ новембар 2013. године показује пад извоза за 1,0% и пад  увоза за 0,6% рачунато у доларима. Десезонирани индекс (рачунато у еврима) децембар 2013/ новембар 2013. године показује пад извоза  за 1,8% и пад  увоза  за 1,5%.
 
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за дванаести  месец:
 
На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима извоз дизел аутомобилa , снаге до 1500 цм3 (57 милиона долара); друго место припада  извозу дизел аутомобила преко 1500, али испод 2500 цм3 са 43 милиона долара; на трећем месту је извоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1000, али испод 1500 цм3 (38 милион долара); следи извоз кукуруза са 37 милиона долара; на извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове отпада32 милиона долара; рафинисани шећер смо извезли за 27 милиона долара, колико отпада и на извоз електричне енергије; моторни бензин (укључујући и авионски) смо извезли за 21 милион долара ; извоз делова за ротационе електричне машине износио је 20 милион долара;последње  место  припада извозу хула хоп чарапа  (20 милиона долара).
 
Листа првих 10 производа у  увозу показује да је сирова нафта наш први увозни производ (196 милиона долара). Други по значају су делови и прибор за моторна возила са вредношћу од 103 милиона долара.На трећем месту увозне листе је природни гас са 87 милиона долара. На увоз лекова за малопродају потрошено је 47 милиона долара. Гасна уља смо увезли за 42 милиона долара. На увоз аутомобила, паљење свећицом, преко 1500, али испод 3000 цм3 потрошено је 39 милиона долара. Увоз лекова који садрже инсулин био је 22 милион долара. Дизел аутомобиле преко 1500, али испод 2500 цм3 смо увезли за 21 милион долара. Увоз сировог алуминијума, нелегираног био је 20 милиона долара. Последње место заузима  увоз електричне енергије са 17 милиона долара.

 

 

За даље информације
Јасмина Црномарковић
Шеф групе за статистику спољне трговине
тел. 011 2412 922 локал 353